Pred­sjed­nik od­bo­ra Skup­šti­ne Sr­bi­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Mi­lo­van Dre­cun po­ru­čio je da Cr­na Go­ra ne smi­je da kri­je po­dat­ke ko­li­ko nje­nih gra­đa­na uče­stvu­je na stra­nim ra­ti­šti­ma. On ka­že da po­sto­ji re­al­na opa­snost da ra­di­kal­ni isla­mi­sti za­pa­le re­gi­on iz­vo­đe­njem te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja. U pro­te­kle sko­ro dvi­je de­ce­ni­je na pod­ruč­ju Sr­bi­je, po­seb­no na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, za­tim u Ra­škoj, Ma­ke­do­ni­ji, Cr­noj Go­ri i u BiH stvo­re­na je, ka­že Dre­cun, sna­žna, do­bro or­ga­ni­zo­va­na, me­đu­sob­no po­ve­za­na, zna­čaj­no na­o­ru­ža­na i voj­no ospo­so­blje­na re­gi­o­nal­na mre­ža isla­mi­stič­kog dži­ha­da.
– Već vi­še od jed­ne de­ce­ni­je upo­zo­ra­vam na islam­ski ra­di­ka­li­zam u re­gi­o­nu, kao i u Cr­noj Go­ri, ali vlast je to ig­no­ri­sa­la i tvr­di da nam ne pri­je­ti opa­snost. Vlast u Cr­noj Go­ri već 15 go­di­na pri­kri­va ra­di­kal­ne isla­mi­ste, a kao re­zul­tat ima­mo či­nje­ni­cu da ne ma­li broj gra­đa­na Cr­ne Go­re ra­tu­je na ino­stra­nim ra­ti­šti­ma. Ne­ka vlast ob­ja­sni ka­ko to cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni gi­nu u Si­ri­ji ili ne­kom dru­gom ra­ti­štu ako islam­ski ra­di­ka­li­zam ni­je uzeo ve­li­kog ma­ha u re­gru­ta­ci­ji voj­ni­ka – ka­zao je Dre­cun u iz­ja­vi za „Dan”.
On pod­sje­ća da duž gra­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re po­sto­je kam­po­vi za obu­ku isla­mi­sta i da sve ve­ći br­oj ve­ha­bi­ja mo­že­te pri­mi­je­ti­ti na uli­ca­ma.
– Po­li­cij­ska i oba­vje­štaj­na sa­rad­nja mo­ra­ju bi­ti po­dig­nu­te na mno­go ve­ći ni­vo, jer je opa­snost re­al­na. Stvo­re­na je re­gi­o­nal­na, or­ga­ni­zo­va­na, na­o­ru­ža­na, voj­na mre­ža ra­di­kal­nog dži­ha­da, i to vi­še ne mo­že ni­ko da pri­kri­je. Po­sto­ji re­al­na opa­snost od te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja i na ovim pro­sto­ri­ma, ali još uvi­jek, iz ne­kih po­li­tič­kih raz­lo­ga, ne po­sto­ji vi­sok ste­pen u bor­bi pro­tiv ra­di­kal­nog isla­ma. Te či­nje­ni­ce se i pri­kri­va­ju u Cr­noj Go­ri, ka­ko o bro­ju ve­ha­bi­ja i nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­o­noj struk­tu­ri, ta­ko i o bro­ju onih ko­ji se na­la­ze na ra­ti­šti­ma, kao i na­či­nu nji­ho­vog fi­nan­si­ra­nja. Kad pro­đe­te od sje­ve­ra do ju­ga Cr­ne Go­re na sva­kom ko­ra­ku mo­že­te uoči­ti lju­de ti­pič­kog iz­gle­da za ve­ha­bi­je – is­ti­če Dre­cun.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, jav­nost mo­ra da zna ko­li­ko cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na uče­stvu­je na ra­ti­šti­ma ši­rom svi­je­ta.
– Ako vlast ka­že da ta­mo ra­tu­je pet ili de­set cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na, slo­bod­no taj broj po­mno­ži­te sa de­set i do­bi­će­te pra­vu ci­fru. Vlast ob­ma­nju­ju jav­nost, kao što je to ra­di­la i po­čet­kom 2000. go­di­ne, ka­da su me­ne pro­ga­nja­li jer sam još ta­da jav­no­sti sa­op­štio isti­nu o ra­di­kal­nim isla­mi­sti­ma – po­ru­ču­je Dre­cun.
On sma­tra da bi u na­red­nom pe­ri­o­du tre­ba­lo da usli­je­di ozbilj­ni­ja re­gi­o­nal­na ak­ci­ja na spre­ča­va­nju or­ga­ni­zo­va­ne te­ro­ri­stič­ke mre­že.
– Ta mre­ža eks­tre­mi­zma i te­ro­ri­zma po­či­va na ide­o­lo­gi­ji ra­di­kal­nog isla­ma, po ko­joj su ne­vjer­ni­ci i nji­ho­vi pro­tiv­ni­ci svi oni ko­ji ne is­po­vi­je­da­ju islam na nji­hov na­čin. Oni se fi­nan­si­ra­ju pre­ko si­ste­ma NVO islam­skih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ve­o­ma su po­ve­za­ni sa me­đu­na­rod­nim isla­mi­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i te­ro­ri­stič­kim gru­pa­ma. Ospo­so­blje­ni su da re­gru­tu­ju bor­ce za od­la­zak na dži­had ra­ti­šta, a me­đu nji­ma su i bor­ci za­du­že­ni za iz­vo­đe­nje sa­mo­u­bi­lač­kih ak­ci­ja – ka­že Dre­cun.
On is­ti­če da je to re­gi­o­nal­na mre­ža, ko­ja je sa­stav­ni dio glo­bal­nog dži­ha­di­stič­kog po­kre­ta, i da bi joj se za efi­ka­sno su­prot­sta­vi­li neo­p­hod­no je da dr­ža­ve u re­gi­o­nu in­ten­ziv­no sa­ra­đu­ju na pla­nu pre­ven­ci­je i bor­be pro­tiv ra­di­kal­nih isla­mi­sta.
– Nad­le­žne slu­žbe mo­ra­ju da raz­mje­nju­ju in­for­ma­ci­je, da za­jed­nič­ki dje­lu­ju na za­u­sta­vlja­nju fi­nan­si­ra­nja tih or­ga­ni­za­ci­ja. Ako to po­ku­ša­va sva­ka dr­ža­va po­je­di­nač­no, efe­kat će bi­ti znat­no sla­bi­ji. Ve­li­ke ru­pe ta ba­za dži­ha­di­sta na­la­zi na gra­ni­ca­ma ze­ma­lja re­gi­o­na, pa se eks­tre­mi­sti i te­ro­ri­sti pre­ba­cu­ju iz ze­mlje u ze­mlju. Na pod­ruč­ju Cr­ne Go­re po­sto­ji dio te mre­že ko­ja se pre­po­zna­je po ve­ha­bi­stič­kom po­kre­tu. Ta mre­ža je po­ve­za­na sa eks­tre­mi­sti­ma u Ra­škoj, Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, Al­ba­ni­ji i u BiH – is­ti­če Dre­cun.D.Ž.

Dži­ha­di­sti pri­je­te re­gi­o­nu

Cr­na Go­ra, po­ja­šnja­va on, ne mo­že sa­ma da se iz­bo­ri sa dži­ha­di­sti­ma i mo­ra bi­ti sa­stav­ni dio ak­ci­je u ko­joj će uče­stvo­va­ti sve ze­mlje.
– Dži­ha­di­sti se uz­dr­ža­va­ju od iz­vo­đe­nja ozbilj­ni­jih ak­ci­ja u re­gi­o­nu, ali će po­vrat­kom rat­ni­ka sa ra­ti­šta iz Si­ri­je i Ira­ka ta opa­snost bi­ti još ve­ća. Opa­snost će se sve vi­še po­ve­ća­va­ti do­la­skom po­vrat­ni­ka sa dži­had ra­ti­šta – tvr­di Dre­cun.